If you wanna change the World, start off by making your bad
– William H. McRaven, retired US Navy 4* admiral
Šta je to prokrastinacija i šta znači prokrastinirati?
Prokrastinacija je oblik ponašanja koje karakteriše odlaganje akcija, obaveza i zadataka bez opravdanog razloga.
Podrazumeva filozofiju “što možeš danas, ostavi za sutra“, praćenu iracionalnom idejom da će odložene obaveze sutradan biti manje neprijatne.
Prokrastinacija može biti posledica neusvojenih radnih navika ili psiholoških problema koji su doveli do toga da se radne navike ne usvoje. Prokrastinacija stvara i nove probleme: osećaj anksioznnosti, krivice i beznađa.
Dovodi do stresa, osećaja krivice, gubitka lične produktivnosti, stvaranja krize i pojave negodovanja drugih.
U određenoj meri je sasvim uobičajena, ali postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue.
Hronična prokrastinacija može biti znak psihičkog ili fiziološkog poremećaja. Na kraju ove staze nalazi se depresija.
Postoje tri univerzalna opravdanja koja ljudi koriste kada žele da odlože neku aktivnost:
- Mañana – “sutra ću”
- Contingency mañana (uslovna “sutra ću” zamka) – umesto da se osoba bavi primarnim problemom bavi sekundarnim koji je ipak povezan sa primarnim (“Počeću sa dijetom sutra, ali prvo moram da se obavestim i informišem o tome detaljno”)
- Kvaka 22 – situacija je nerešiva, zato je bezizlazna i besmisleno je upuštati se uopšte u tu aktivnost
Prokrastinacija se može podeliti na četiri tipa (Knaus, 1983):
- Prokrastinacija održavanja (odlažu se svakodnevne obaveze i aktivnosti poput plaćanja računa)
- Prokrastinacija razvoja (odlaganje bavljenja sadržajima koji su vezani za lični razvoj i usavršavanje)
- Hronična prokrastinacija
- Povremena prokrastinacija