Zabeležena ili pisana istorija je istorijska naracija na osnovu pisanog zapisa ili druge dokumentovane komunikacije. Za svetsku istoriju, zabeležena istorija počinje sa zapisima antičkog sveta, oko 4. milenijuma pre nove ere, odnosno sa pronalaskom pisanja. Praistorija se odnosi na prošlost o kojoj ne postoje pisani zapisi, dok protoistorija predstavlja prelazni period.
Tu na scenu stupa geomorfologija. Egzaktna nauka očišćena od subjektivnog doživljaja ljudskog posmatrača predstavlja u potpunosti nepristrasnu i objektivnu istoriju.
Geomorfologija je nauka o postanku i razviću oblika u reljefu Zemljine površi, koji su nastali pod uticajem endogenih i egzogenih procesa. Reljef nastaje kao rezultat sukoba različitih prirodnih procesa, ali i sve više pod uticajem čoveka. Ova disciplina pripada geonaukama, a izučavaju je geolozi, geodeti, geografi, arheolozi, građevinari i šumari.
Aluvijalne ravni predstavljaju prostrane nanosne ravnice, koje se nalaze oko rečnih korita. One nastaju akumuliranjem rečnog nanosa prilikom migracije rečnih korita ili prilikom izlivanja rečnih tokova iz korita i plavljenjem dna doline.
Lesne zaravni su eolski elementi reljefa u dnu Panonskog basena. Nastale su navejavanjem i taloženjem fine lesne prašine žute boje za vreme glacijalnih stanja, obično na mestima gde su postojale prepreke u pravcu duvanja vetra. Strmo se izdižu iznad aluvijalnih ravni, a dalje su blago zatalasane. Visina odseka najčešće se kreće od 20 do 30 m, a ređe i do 60 m, što obično predstavlja i debljinu lesnih naslaga.
