Na 23 km od Beograda, u Sremu, na desnoj obali Dunava, nikao je veliki sivi geometrijski monolit – “čudo” koje meštani nazivaju “kućom bez prozora i krova”. Svi znaju da je “neobičnu kuću” sagradio Macura, ali retko ko pretpostavlja da se radi o muzeju.
Vladimir Macura je rođen 1965. u Erveniku, blizu Knina. Preko Beča, gde živi od 1986, došao je u Nove Banovce da tu podigne Muzej Macura.
Kuća se doživljava kao masivni zatvoreni kubus koji liči na uvećan i skraćen kjubrikovski monolit. Kad se priđe bočno, otkriva se meandar koji gmiže prema Dunavu da bi jednim nižim odlomljenim komadom “zinuo” prema vodi.
Hibrid geopolitičkog, nacionalnog, istorijsko-umetničkog i hronološkog pristupa nedri podelu na ove celine: zenitizam, yugo-dada, ruski i poljski konstruktivizam, srednjoevropske avangarde, beogradski nadrealizam, EXAT 5I, Gorgona, visoka moderna, konceptualna umetnost, bečki akcionizam, vojvođanska neoavangarda, minimalizam, Grupa šest umetnika, Grupa šestorice umetnika.
Površina je 650 m2. Izložbeni prostor je na dva nivoa, a muzej ima depo, stambeno-radni prostor i kafe-bar sa prodajnim pultom i sanitarnim čvorom. Okolo je park koji se od jednog mesta strmo spušta prema Dunavu, sa voćnjakom, parkovskim skulpturama i rezidencijalnim objektima za goste.
Voćnjak ima karakteristike posebne muzejske zbirke, jer sadrži sadnice sorti jabuka koje se odavno više ne gaje sistematski, čak 48 vrsta jabuka, a njih 10 su već nestale u Evropi. Sa jednog španskog univerziteta je bila ekipa u Muzeju Macura sa ciljem da spasi jednu svoju autohtonu sortu.
Muzej će funkcionisati i kao kulturni centar sa perforfmansima, koncertima, predstavama, filmskim i video projekcijama, tribinama, predavanjima, tematskim susretima i razgovorima. Umetnici i istoričari umetnosti će biti u prilici da kraće ili duže rezidencijalno borave u Muzeju Macura.
