Šta kažete, kakva je WiFi konekcija, loša? Šta kažete, mora da se drži odstojanje od 2 metra u ustanovama?
Deveti jun na Sutjesci bio je najteži dan.
A onda je svanuo deseti.
Do odlučujućeg udara došlo je desetog u zoru. Nakon noćnog marša, proleteri su prišlli nemačkim položajima na Balinovcu. Neprijatelj ih nije otkrio. Prvi i jedini put, svi su bili u streljačkom stroju, počev od komandanta Prve proleterske Danila Lekića pa do kuvarice Milene, Dalmatinke. Na njihovom levom krilu nastupao je streljački stroj Treće krajiške.
I sve je u stvari ispalo kao jedan veliki antiklimaks. Centralni deo fronta 369. divizije se već pri prvom naletu proletera potpuno raspao, vojnici su krenuli u bežaniju, i niko nije mogao da ih zaustavi sledećih dvadeset kilometara. Proleteri su jurišali kao na krilima. Treća krajiška poletela je da zauzme brdo Pliješ i otme zastavu 369. puka, i štab je jedva vratio ljude na pravac proboja. Naređenje je bilo: zauzeti što više prostora u marš-proboju, bez bilo kakvih zastoja i usputnih zaustavljanja. Uzalud je major Höhne vikao, pretio i mlatarao pištoljem. Uzalud je štab divizije ubacivao rezerve i oficire da zaustave rasulo i uspostavi liniju fronta. Uzaludna je bila i intervencija samog komandanta divizije general-lajtnanta Fritza Neidholta koji je lično preuzeo komandovanje ljudstvom na terenu. Ali o tome kako su bežali ćemo jednom posebno.
IZVOR: Antifašistički VJESNIK