“Pas vam ne daje ništa za uzvrat osim svoje neizmerne lojalnosti i ljubavi”
– Nepoznati lovac na divlje svinje, u džunglama Azije, između 13 i 38 hiljada godina pre nove ere.
Sivi vukovi i psi razdvojili su se od izumrle vrste vukova pre nekih 15.000 do 40.000 godina. O ovom razdvajanju postoji zajednički naučni konsenzus. Antropolog evolucije Brian Hare nam bliže pojašnjava šta se dogodilo: “Pripitomljavanje pasa bilo je jedan od najneobičnijih događaja u ljudskoj istoriji”.
Barem jedno istraživanje sugeriše da su psi mogli biti pripitomljeni više puta. Istraživači su analizirali mitohondrijske sekvence DNK-a iz ostataka 59 evropskih pasa (u dobi od 3.000 do 14.000 godina) i iz potpunog genoma psa starog 4.800 godina, čiji su sačuvani ostaci pronađeni u grobnici ispod praistorijskog spomenika u mestu Newgrange u Irskoj.
Poređenje ovih genoma sa mnogim vrstama vukova i modernih pasa sugeriše da su psi pripitomljeni u Aziji, pre najmanje 14.000 godina, a njihovi rodovi su se razdelili pre otprilike 14.000 do 6.400 godina na istočnoazijske i zapadnoevroazijske pse. No, budući da su još stariji fosili pasa pronađeni u Evropi, autori teoretišu da su se vukovi možda pripitomili bar dva puta tokom istorije, ali da evropska grana nije preživela, te nije genetski doprinela puno današnjim psima.
Sa obzirom na to da novije genetičke studije pokazuju da se trenutak pripitomljavanja dogodio znatno ranije, drugačija teorija dobila je podršku mnogih naučnika. Teorija “preživljavanje najdobroćudnijih” kaže da su vukovi pripitomili sami sebe uglavnom oko lovaca i sakupljača.
Neki od ovih vukova bili su prijateljskije nastrojeni prema ljudima jer su instiktivno prepoznali šansu i naučili da na taj način mogu lakše da dođu do hrane. Ovi vukovi su imali kompetativnu prednost nad drugim vukovima, pa je prirodna selekcija favorizovala gene koji su bili odgovorni za ovakvo prijateljsko ponašanje. Ovaj proces se bazirao na samopripitomljavanju. Čovek nije pripitomio psa, on se samopripitomio oko čoveka.
U jednom eksperimentu vukovi i psi du stavljeni pred nerešiv problem. Vukovi su se služili brojnim taktikama pokušaja i pogreški, uz rešavanje problema primenom fizičke sile na kraju. Sa druge strane, na prvi znak nevolje, psi su se okretali čoveku i tražili pomoć od svog ljudskog sadruga (onaj osećaj kad vas pogledaju onim molećivim okicama). Na osnovu ovog eksperimenta se vidi da su psi žrtvovali primenu fizičke sile zarad dodatne socijalizacije sa čovekom.
Postoji i gen odgovoran sa ovakvo ponašanje kod pasa. Istraživanje Von Holdta pokazuje da društveni psi, koje je testirala, imaju poremećaj u genomskoj regiji koja ostaje netaknuta kod vukova. Zanimljivo je da kod ljudi genetska varijacija na istom delu DNK-a uzrokuje Williams-Beuren sindrom, stanje koje karakteriše izuzetno poverljivo i prijateljsko ponašanje. Možda i ja zapravo imam delimično ovaj poremećaj . Miševi takođe postaju društveniji ako se promene ovi geni, otkrile su prethodne studije.
Jedna nedavna studija pokazuje kako su povezivanjem sa nama i učenjem zajedničkog rada sa ljudima, psi zapravo pogoršali svoje mogućnosti da rade zajedno u čoporu. Čini se da im je afinitet prema načinu života i mentalitetu čopora smanjen, čak je i kod divljih pasa mnogo ređi nego kod vukova. Kompenzancija je genijalna, naučili su da koriste čoveka da rešava njihove probleme.
Možda nikada nećemo saznati tačnu priču o tome kako su prvi psi i ljudi udružili snage, ali psi su nam nesumnjivo pomagali na nebrojano mnogo načina tokom naše zajedničke istorije, kao i danas. Pas je prosto prvi “radar” koji je koristio čovek prilikom lova i čuvanja ognjišta. Pas je čuvao stada i na taj načim omogućavao svom domaćinu da preživi. Pas je učestvovao u direktnim borbama sa ciljem da zaštiti život svojih ljudi. Psi i njihove sposobnosti se i dan-danas primenjuju u raznim sferama ljudskog društva, posebno u MEDICINI.
Danas shvatamo da proučavanjem pasa možemo bolje da razumemo sebe.
I ne, pas ne daje samo svoju neizmernu lojalnost i ljubav, on je dao i daje čoveku mnogo više od toga.
Zaključak #2: NE KUPUJ PSA, UDOMI GA.
Zaključak #3: NIJE SRAMOTA OČISTITI IZA OVAKVOG SVOG PRIJATELJA.
Izvor: Smithsonian MAGAZINE – How Accurate Is Alpha’s Theory of Dog Domestication?